уторак, 01. март 2016.

Goodbye!

- Pa okej, mislim da ste svi skontali da sam prestala sa pisanjem čim me nije bilo tri meseca, ali mi je nekako bilo isuviše glupo da jednostavno odem i ne oprostim se sa vama. Kako ovo kliše zvuči. Ali nema veze, jednostavno je tako. Blog je čak bio i obrisan na nekih dvadesetak dana ali sam ga vratila isključivo da bih se sećala svih vas koji ste mi ovde pružali bilo kakav vid podrške i koji ste bili učlanjeni. Jako mi je žao što nisam uspela da realizujem sve svoje ideje u postove i da vam pokažem sve moje premoćne fotke koje pravim sa najobičnijim fotoaparatom. Upravo pročitah svoj prvi post i ne mogu da verujem da će ovog meseca biti pola godine od kako sam ga objavila. Vau. To je zaista mnogo. E sad, dolazi onaj deo gde vam objašnjavam što se opraštamo, što više ne pišem. Nije išlo. Nije nam bilo suđeno, hahah. Zaista sam volela ovde da budem i mnogo mi je bilo lepo sa svima vama. Komentare koje sam dobijala na svakom postu su me jako usrećivali, pogotovo oni koji su mi predviđali odličnu budućnost ovde. Ali šta znam, nekako nije upalilo. Meni je samo odjednom banulo da ovo napišem, pa uopšte nemam više reči. U svakom slučaju, možda ćemo se jednog dana sresti na nekom drugom mom blogu, i biće mi užasno drago ako prepoznam neke od vas koji ste bili ovde sa mnom. I ovo zvuči kao da sam imala blog dve godine, a ne dva meseca hahah, ali dobro, šta ću kad toliko volim ovo sve. Ne verujem da ću se ikada vratiti ovde. Kao što sam već rekla, na nekom drugom blogu, možda, ali ovde ne. Ako nekim slučajem imate neko pitanje za mene, možete pitati u komentare, pa će to biti kao neki oproštajni Q&A, hah. Mnooooogo ćete mi nedostajati, SVI vi koji ste ikada uopšte ušli na ovaj blog i koji ste ga čitali, koji ste bili učlanjeni u njega. Hvala vam puno od srca!!!!

XXXX